Psychologies magazin: slike i intervju

Koliko dugo živite u Londonu?
Osam godina. Ovde sam živela i kao dete od svoje druge do jedanaeste godine. Mislim da sam ukorenila odredjenu dozu britanskog u moj sistem, jer mi je ova zemlja više dom, nego bilo koja druga. Moja porodica i najstariji prijatelji su u Americi, ali sam ovde pronašla izvanredne nove prijatelje, ali i prijatelje koje sam upoznala u proteklih desetak godina. Gospode, zvučim toliko matoro.

Kako je odrastanje u dve zemlje uticalo na Vaš karakter?
Dosta su me zadirkivali u školi u Londonu. Bila sam kao pašteta, debeljuškasta i sva deca su moje roditelje smatrala Jenkijima. Onda bismo posećivali rodbinu u Americi i osećaj je bio divan, poput magije. Želela sam da se vratim ali nije to bilo jednostavno. Preselili smo se za Mičigen, blizu rodbine, što je ostavilo uticaj na mene. Nisam znala gde pripadam. Sve dok nisam bila u dvadesetim i zaljubila se ponovo u London.

Hajde da pričamo o Any Human Heart, adaptaciji knjige Vilijema Bojda na Channel 4.
Ja tumačim fantastičnu Valis Simpson. Bilo me je stid da glumim stvarne likove, jer su očekivanja bila velika. Ali ona je imala toliko interesantan život i ja sam volela da saradjujem sa Metjuom i Tomom, koji je moj prijatelj. Kim Katral je takodje divna, ostale smo u kontaktu. I ona je kao dete živela u Britaniji i imala je probu za pozorišnu verziju Kleopatre, pa je bilo lepo pričati o pozorištu. 

Da li imate u planu još predstava?
Ne ozbiljnih za sada. Volim pozorište, ali me užasava.

Na dobar način?
U krajnjem slučaju, to je pozitivan teror. Ipak, kada pristanem da igram u predstavi uvek pomislim u sebi da sam skrenula. Ista stvar je i sa filmom. Tokom prvog dana, pomislim: 'užasna sam, zašto su me unajmili?' Zatim, polako, počinjem da osećam kako spajam nešto što ima smisla i moje samopouzdanje raste. 

Koliko ste ambiciozni?
Imam nalete u kojima želim da držim sve pod kontrolom, tada stavljam ljude na žar. Ne znam da li to da nazovem ambicijom. Nisam čak ni veoma ambiciozan roditelj, ali sam postala spontanija u poslednjih nekoliko godina. Moja ćerka i ja istražujemo London: kvartove, galerije, muzeje. Juče smo ustale u osam, otišle smo do Milenijumskog mosta, trčale smo unaokolo i sele da popijemo kafu. Ona ima 16 godina i ja sam najpre roditelj, pa ne bih ni mogla da budem spontanija jer sam bila uvučena u snimanje serije na duži period. 

Šta osećate dok starite?
Radujem se unapred tome. Činilo me je srećnom to što sam uspela da smirim mozak. Oduvek je jedan deo mene čekao vreme kada ću početi da se osećam manje napetom. Napetija sam bila u dvadesetim i tridesetim. Biti roditelj sa dva deteta je sada drugačije iskustvo u odnosu na dvadesete kada sam postala majka po prvi put. Zahvalnija sam kao roditelj i srećna sam što mogu da putujem sa decom.

Kako glasi najbitnija stvar kojom želite da naučite decu?
Jak osećaj samih sebe. Da ne budu arogantni, već da zaista osećaju da vrede tako da mogu da misle o drugima, a ne samo o sebi. Ne dešava se često da upoznate tinejdžera koji je stalno prisutan, ne komunicira svo vreme, ali će sesti sa drugom osobom i pitati kako je. Biti privržen u razgovoru je bitno jer se tako iskazuje zahvalnost drugom ljudskom biću. To je znak da dete odrasta onako kako dolikuje. Ne znam da li će se i moje roditeljstvo ovako završiti, ali se tome nadam.

Da li uočavate sličnosti u odnosu sa Vašom ćerkom i sa Vašom majkom?
Moj odnos sa ćerkom je dobar. Potpuno sam svesna toga da odnos može da se promeni u bilo kom trenutku. Mislim da smo lepo postupale jedna prema drugoj i da smo veoma bliske. Dosta se raspravljamo. Moj odnos sa majkom me je upotpunio kasnije kroz život. Kada sam bila mala, sa oduševljenjem bih izlazila iz kuće. Moja iskustva nisam u mnogome delila sa roditeljima. Verovatno sam želela da ih zaštitim.

Da li ćete se ponovo udati?

To mi trenutno nije u planu. Ne nedostaje mi ništa u vezi, a ako ona nije pukla, ne popravljaj je. Videćemo. Stvari se menjaju.

Dosije ovog broja je vezan za poverenje. Koliko ste poverljivi privatno i poslovno?

Zavisi. Ponekad jesam, a ponekad osećam da bi trebalo da budem manje poverljiva. Zavisilo je i od faza u mom životu. U suštini, ona teška vremena se pojave kao prilika da preispitam stvari i u potpunosti pronadjem njihov bolji smisao. Ponekad je potrebno jednostavno poboljšanje navika ili životnog stila. Nov režim vežbi bi mogao da pomogne da se osećate bolje: ili ako je to odlazak u muzej jednom nedeljno jer ćete se podhraniti umetnošću ili pretplata na magazin koji će uticati pozitivno na vaš mozak.

Znači u pitanju je slučaj identifikacije sopstvenih potreba?

Tačno. I ponekada shvatite da zapravo ne znate šta vam još fali. Pogotovo ako imate dece, dnevni rituali mogu da vam dosade vrlo lako. Jedan gubi smisao onoga što je predstavljalo prioritet. Ali je bitno da pronadjete ono sto vas čini srećnim i posvetite se tome. Ako ste oduvek želeli da crtate, zašto ne biste uzimali časove? Ima toliko mogućnosti.

Kako glasi najbolji savet kojeg ste dobili?

Veoma je jednostavan koncept: činjenica da neko može da izabere život u minutu vremena. Previše brinemo o budućnosti, mislimo: 'Šta ako...?' Šta onda ako zavrsite negde tamo gde nećete za ljude kojima trebate: partnera, decu, prijatelje, šefa ili koga god. Naučila sam da se oslobodim stvari koje ne mogu da kontrolišem. Stavljam ih van fokusa onoga što je ispred mene. Takav koncept je veoma oslobadjajuć.

skanovi i transkript: gaws.