Džilijan Anderson i Ben Foster razgovarali su sa novinarkom Sarom Krompton o novoj verziji sugestivne i nasilne predstave "Tramvaj zvani želja", koji se priprema u produkciji pozorišta "Jang Vik", čije je sedište u južnom delu Londona.
Anderson koja je godinama unazad izražavala zelju da tumači lik Blanš Diboa, uz bojazan da je predugo čekanje na ulogu može učiniti prestarom za istu, navela je:
"Volela bih da budem u toj prostoriji, uz vrelinu, znoj i ostale glumce. Ne mogu da promenim mišljenje, nakon što mi je ta ideja pala na pamet."
Anderson je izbegavala mimiku predhodnih produkcija i nikada nije pogledala film. Takodje, nije dozvoljavala sebi da pogleda "Nesrećnu Džasmin", film Vudija Alena, koji se smatra nadgradnjom priče, sa Kejt Blanšet u glavnoj ulozi.
"Želela sam kompletno svežu ideju", navela je. "Nikada nisam analizirala predstavu, ali sam bila sigurna da želim ulogu. Iako nepripremljena, potpuno sam se zaljubila u Blanš."
Razlika izmedju ekrana i pozornice predstavlja predmet interesa oba glumca; oboje su pronašli svoju slavu na televiziji (Anderson u "Dosijeu X", Foster u "Šest stopa pod zemljom") i nastavili da tragaju za karijerom na malim ekranima. Anderson je svesna ograničenja radeći na filmu. "S obzirom na dosadašnje iskustvo, danas morate da se pojavite sa već shvaćenim izvodjenjem. Sve ono što sam radila u predhodnih par godina predstavlja oslonac na sopstvene resurse, gde jednostavno ponovite scenu i krenete dalje."
 |
Džilijan Anderson i Ben Foster u novoj produkciji predstave, foto: Lora Braun
|
Džilijan nastavlja svoj rad na romanu sa naučno-fantastičnom tematikom, uz manju pomoć Džefa Rovina,
priznajući da želi "da stvori lika koji bi se tumačio na filmu". "Nadam se da je to dobro", dodala je.
Glumica je navela da je njena filmska karijera u zastoju, nakon preseljenja za London tokom 2002. godine, vodeći brigu o sinovima, koji sada imaju po pet i sedam godina. "Veoma sam posvećena svom gradu i moji mališani su Britanci. Ne mogu da zamislim sebe na bilo kom drugom mestu."
Glumica je navela da je njena filmska karijera u zastoju, nakon preseljenja za London tokom 2002. godine, vodeći brigu o sinovima, koji sada imaju po pet i sedam godina. "Veoma sam posvećena svom gradu i moji mališani su Britanci. Ne mogu da zamislim sebe na bilo kom drugom mestu."
"Uz 'Pad' i 'Tramvaj' osećam da ukoliko bih umrla septembra, osvrnula bih se
za sobom i osetila da sam ostvarila sve ono što sam zamislila. S druge strane, osećam kao da nisam ni počela. Najviše zbog moje ljubavi prema filmu. Volim publiku i ima toliko režisera sa kojima nisam radila i iskustvo koje još uvek nisam stekla."
"Stavljala sam svoje obaveze majke na prvom mestu dok je moja ćerka odrastala i donekle ću svoju karijeru moći da gradim na drugačiji način nego inače, a verovatno neće želeti niko da me zaposli jer..." udahnuvši vazduh, šireći oči, podviknula je: "Imaću pedeset godina. Tada niko neće poželeti da radi po mom romanu, osim ako glavna junakinja nema 33 godine i unajmljena dvanasetogodišnja devojka tumači njen lik."
---
Predstava "Tramvaj zvani želja" biće prikazivana u teatru "Jang Vik" u periodu od 23. jula do 19 septembra.
Detaljnije: Telegraf / Animacija: Jang Vik
0 komentar(a):
Post a Comment