 |
| Foto: Kventin Džons |
Džilijan Anderson je bila iza scene na stadiumu Vembli, cekajući obraćanje publici povodom koncerta posvećenog princezi Dajani, kada je pored nje prošla Viktoria Bekam. Primetivši njenu iskrivljenu kragnu, odlučila je da je ispravi, u nadi da će modnoj ikoni učiniti uslugu.
''Trebali ste da vidite kako me je streljala pogledom.'' (smeh, lice pokriva rukama od sramote) ''Ne samo što sam joj upropastila izgled, već i činjenica da sam je preplašila jer sam stajala iza nje. Sada ni ne pokušavam da budem od pomoći nekome, pogotovo ako je moda u pitanju.''
Sedeći na najvišem spratu hotela Langam u Melburnu, Andersonova je izgledala potpuno drugačije u odnosu na agenta Skali, lika iz Dosijea X koji ju je lansirao u status planetarne zvezde sredinom devedesetih. Vatreno ridju bob frizuru zamenila je loknasta duga plava kosa. A za razliku od Skalinog uzdržanog ponašanja, Andersonova je izražajna i spremna da pukne od smeha, a njen američki akcenat obojen je britanskim raspevanim akcentom.
Ona nagadja da bi njena eventualna karijera u Americi nakon završenog snimanja Dosijea X bila unapred odredjena nudjenjem uloga ''specijalnih agenata''. Umesto toga, ona se vraća u rodni London, gde postaje deo raznih pozorišnih produkcija i BBC-jeve adaptacije Dikensove Sumorne kuće.
''Veoma je lako britanskim glumcima da se prebacuju izmedju televizije, filma i pozorišta. Tako ne biste izgubili kredibilitet koji imate ako biste snimili BBC-jevu dramu nakon filma Majka Lia. Mislim da i u Americi postaje lakše, ali je potrebno još mnogo vremena.''
Njena najnovija uloga je lik Pamele Torton, koja je na vrhu britanske organizacije MI7 u komediji Rouana Atkinsona Džoni Ingliš: ponovo rodjen. Sa krutom gornjom usnom, Andersonova igra ''nepogrešivg momka'' naspram pomalo nepsretnog Atkonsovog Džejms Bonda u pokušaju.
''Ideja da budem na čelu nečega me je plašila jer se još uvek osećam kao da imam 17 godina. Osetila sam da je izazov snimati ulogu sličnu onoj koju sam ranije imala, ali sam se trudila da razlike izmedju njih budu što veće.''
Nimalo iznenadjujuće, Andersonovoj je britanski akcenat u ovom filmu besprekoran. Shvatila je i da njena intonacija i rečnik variraju u zavisnosti od toga gde se nalazi: na primeru sa kupatilom, u Americi ide u bathroom, a u Engleskoj u loo. Ali kako je objasnila voditelju Džej Lenu, njena promena akcenta je nehotična i svaki napor za njegovu promenu bi je jedino činio samosvesnom.
Kulturni identitet je pitanje koje već duže vreme Andersonova postavlja samoj sebi. Kao dete, njeni britanski drugovi iz škole - iako je bila u dobrim odnosima sa njima - dodeljuju joj epitet ''Jenkerke'' na račun njenih američkih roditelja. Nakon selidbe za Mičigen u njenoj jedanasetoj godini, ipak, ona postaje ''klinka iz Britanije''.
''To je bilo veoma ''republikanski''. Svima se dopadao način mog govora, davali su mi žvake i želeli su da me upoznaju. A kako to deca znaju, iskoristila sam pažnju i počela sam sa podmićivanjem za njihove žvake. Ipak, nakon nekog vremena, osetila sam se usamnjenom. Mislim da sam shvatila da su takva prijateljstva zasnovana na nečemu što nije istinito.''
Kao buntovna tinejdžerka, imala je mohikansku frizuru, stavila je svinjsko oko na katedru nastavnika i bila je uhapšena dok je lepila brave od učionica u sredjoj školi. Tada je otkrila glumu.
''Prijavila sam se za audiciju u školskom pozorištu i odabrana sam za ulogu u predstavi. Na samim probama sam shvatila da sam na pravom mestu.''
''Sećam se da sam bila na sceni i ljudi su nakon toga prilazili i davali mi pozitivne komentare. Želela sam ih više. Nema toliko stvari u kojima bih još mogla da se istaknem, ali sam zapravo znala kako da radim ovaj posao.''
Andersonova bi ipak mogla da postane nenameran učesnik austalijske emisije Border Security.
''Prošvercovala sam nešto čili čokolade'', prošaputala je, nagnuvši se napred. ''Čuvam je u koferima na spratu... ali nemojte to da objavljujete još par dana dok ne napustim Australiju. Nezakonito je nositi hranu sa sobom, a ja ne želim da budem uhapšena.''
Majkl Lalo, Sidney Morning Herald
0 komentar(a):
Post a Comment